Ovaj članak je poglavlje iz antologije Prof. Majkla Lokvuda Nepoznati Buda hrišćanstva. Takođe je objavljen u e-časopisu Nauka mudracu.
Jogičko znanje proširilo se širom drevnog sveta. Moja istraživanja kulture Olmeka u Mezoamerici otkrila su da su Olmeci strastveno praktikovali hatha jogu - niz asana ili položaja koji balansiraju i poravnavaju telo, um i duh.
Potpuno neočekivano, došao sam do još jednog zapanjujućeg uvida: veliki broj religioznih ikona Pravoslavne crkve prikazuje Isusa, Mariju i svece sa položajima ruku koji potpuno odgovaraju određenim joga mudrama. Ovo ukazuje na to da je meditacija sa korišćenjem joga mudri možda predstavljala sastavni deo duhovnih praksi ranog Hrišćanstva.
šta su joga mudre? Joga mudre se generalno smatraju delom hatha joge. Sastoje se od niza položaja šaka koji se zauzimaju tokom meditacije. Ovi položaji šaka usmeravaju tok vitalne energije (prana) u različite delove tela kroz energetske kanale (nadiji). Ovo pomaže da se izbalansira 5 elemenata (Pancha Matabhuta) od kojih je sačinjeno ljudsko telo, a to su - etar, vazduh, vatra, voda i zemlja. U Ajurvedi, drevnoj jogičkoj nauci, veruje se da disbalans ovih 5 elemenata dovodi do različitih bolesti. Joga mudre ne samo što regulišu i jačaju fiziološke funkcije tela i pomažu u lečenju, već imaju i brojne mentalne i duhovne koristi za onoga ko ih praktikuje.
Sledeći niz slika ilustruje 11 joga mudri koje sam uspeo da identifikujem u vizantijskom slikarstvu. Sigurno ih ima još mnogo koje tek treba otkriti.
1. Prithvi mudra
Prithvi mudra (mudra zemlje) izvodi se tako što se vrh domalog prsta položi na vrh palca. Ova mudra veoma efikasno jača i leči telo. Takođe aktivira korensku čakru, koja podstiče osećaj stabilnosti i poverenja u sebe.
Na slici: Vizantijska ikona, Puškinov državni muzej lepe umetnosti, Moskva
2. Prana mudra
Prana mudra se naziva Mudra života. U jogičkoj prsksi joj se pridaje ogroman značaj jer može da izleči preko sto različitih vrsta bolesti i poremećaja zdravlja.
Prana mudra (mudra životne energije) izvodi se tako što se vrh malog i domalog prsta položi na vrh palca. Ova mudra pojačava protok prane kroz telo, što jača imuni sistem i daje telu sposobnost da se samo izleči. Mudra aktivira korensku čakru koja podstiče stabilnost, mir i samopouzdanje.
Na slici: Vizantijska ikona, manastir Svete Katarine, planina Sinaj
3. Apana mudra
Apana mudra (mudra nadole usmerene životne energije) se izvodi tako što se vrhovi domalog i srednjeg prsta polože na vrh palca. Ova mudra reguliše sisteme za izlučivanje u telu. Ona detoksifikuje i pročišćava telo i takođe pospešuje varenje.
Na slici: Ruska pravoslavna ikona, Jermitaž, Amsterdam
4. Karana mudra
Jedna varijacija Apana mudre zove se Karana mudra, i kod nje se domali i srednji prst savijaju, ali ne dodiruju vrhovima vrh palca. Ponekad palac drži srednji i domali prst savijene na dole. Veruje se da Karana mudra raspršuje negativnost i prepreke i štiti od urokljivih očiju.
Premda nisam uspeo da pronađem Karana mudru predstavljenu u pravoslavnoj umetnosti, ona je još uvek popularna u Italiji i nekim mediteranskim zemljama gde se zove Corna (što je fonetski veoma nalik reči Karana). Corna ima istu funkciju kao Karana mudra, tj. odvraća nesreću i pruža zaštitu u nesrećnim situacijama. U popularnim medijima, Corna se ponekad interpretira kao „satanistički simbol“, što je svakako ideja koju šire ljudi bujne mašte.
Na slici: Papa Francis pokazuje šakom simbol Corne: Ruka Bude u položaju Karana mudre
5. Shuni mudra ili Akasha mudra
Shuni (Saturn) mudra ili Akasha mudra se izvodi tako što se vrh srednjeg prsta položi na vrh palca. Ova mudra stvara svest o našem unutrašnjem božanskom biću i promoviše življenje u sadašnjem trenutku. Takođe podstiče saosećanje, razumevanje i strpljenje prema drugima.
Na slici: Hrist, Vatopedi manastir, planina Atos, Grčka
6. Dhyana mudra
Dhyana mudra (mudra meditacije) se izvodi u sedećem položaju prekrštenih nogu (najbolje u položaju padmasane ili sukhasane) i polažući šake u krilo, jednu preko druge, tako da se vrhovi palčeva dodiruju. Ova mudra umiruje um i pomaže da čovek izgradi fokusiranost koja je od suštinskog značaja u meditaciji
Ova vizantijska ikona Isusa prikazuje ga kako meditira u položaju Dhyana mudre, sedeći na duplom lotosu ispod drveta slačice, sa vidljivom izbočinom na vrhu glave. Budistički uticaj na ovim slikama je vrlo očigledan. Buda se često prikazuje kako sedi u Dhyana mudri na tronu duplog lotosa. I dok Isus sedi ispod drveta slačice, Buda je često prikazan kako sedi ispod Bodhi drveta - gde je doživeo prosvetljenje. Crvena izbočina na Isusovoj glavi odgovara punđici na Budinoj glavi koja se zove ushnisha. Ona je predstavljena kao krunski dragulj koji isijava zrake svetlosti ili kao plamen koji označava Budinu duhovnu snagu i prosvetljenost.
Na slici: Isus i drvo slačice, privatna zbirka, Brazil; Buda u Dhyana Mudri na tronu od dvostrukog lotosa
7. Surya mudra (Agni mudra)
Surya mudra/Agni mudrase izvodi tako što se domali prst savije i što se druga falanga pritisne korenom palca. Ova mudra ima terapeutski efekat na poremećaje probave i pomaže da se smanje masnoće u telu i loš holesterol.
Na slici: Vizantijska freska, manastir Sumela, Turska
8. Anjali mudra (Namaste)
Anjali mudra je zapravo Namaste položaj. Izvodi se spajanjem dlanova ispred grudi, tako što sepalčevi blago oslanjaju na sternum. Ova mudra povezuje levu i desnu hemisferu mozga i čini nas svesnim naše božanske suštine. Ovo otpušta stres i anksioznost i podstiče poštovanje prema drugima.
Na slici: Uspenje Marijino, Pinakoteka, Vatikan
9. Abhaya mudra
Abhaya mudra se izvodi tako što se podigne šaka sa dlanom okrenutim ka spolja. Ovu mudru možemo videti kod božanstava i duhovnih učitelja, i koriste je da rasteraju strah i pruže božansku zaštitu vernicima. Otvoreni dlanovi zrače tihom voljom i životnom energijom duhovnog učitelja.
Na slici: Sveti Franjo Asiški, muzej Luvr
10. Varada mudra
Varada mudra se izvodi tako što se šaka ispruži, dlana okrenutog ka spolja, dok su prsti upereni na dole. Ovaj gest simbolizuje darivanje blagoslova i milosrđa. Kao i Abhaya mudru, ovu mudru izvode božanstva i duhovni učitelji, čija se božanska energija usmerava ka spolja preko otvorenih dlanova. Abhaya mudra i Varada mudra se često izvode zajedno, svakom rukom jedna.
Na slici: venčanje u Kani, koptska ikona, Isak Fanous
11. Ardhapataka mudra
Poslednja mudra na ovoj listi je Ardha-pataka mudra, koja se javlja kako u pravoslavnoj, tako i u budističkoj umetnosti. U ovo mudri, domali i mali prst su savijeni dok su ostali prsti uspravni. Veruje se da izvođenje ove mudre omogućava ljudima da se oslobode smetnji u životu.
Ova mudra se generalno ne pojavljuje na tradicionalnoj listi joga mudri, i čini se da je znanje o njoj i praktikovanje iste ograničeno. Termin Ardha-pataka se koristi za ovu mudru u klasičnom indijskom plesu, Bharatanatyam. Moguće je da se ova mudra zvala drugačije u kontekstu jogičke prakse u drevnim vremenima.
Na slici: Mozaik Hrista, Ravena, Italija; Amita Buda, Longmen pećine, Kina
Očigledno je da je veliki broj joga mudri predstavljen na ikonama Pravoslavne crkve. Zanimljivo je da termin „Ortodoksni“ (kako se na engleskom kaže pravoslavni) znači „prave vere“ i da pravoslavni hrišćani sebe smatraju naslednicima „prave vere i crkve“ koja se prenosi u svom najčistijem obliku. Oni tvrde da su zadržali originalna učenja apostola i sačuvali ispravan oblik bogosluženja.
Ovo implicira da je meditacija u kojoj se koriste joga mudre sigurno predstavljala centralni deo duhovnih praksi koje su uveli Isus i apostoli. Većina pravoslavnih ikona nastale su u periodu od 6. veka nove ere do pada Konstantinopolja pod Turke 1453. godine nove ere. Tako je znanje o ovim joga mudrama možda nastavilo da postoji u okviru pravoslavne crkve do 15. veka nove ere. U današnje vreme, međutim, većina učenjaka nije svesna da su ovi položaji ruku joga mudre i umesto toga o njima govore generički nazivajući ih znakovima blagosiljanja.
Izgleda da je poseban akcenat u pravoslavnoj umetnosti stavljan na 2 određene joga mudre - to su Prithvi mudra i Prana mudra - jer se one pojavljuju na najvećem broju ikona. Dok Prithvi mudra jača i isceljuje telo, Prana mudra jača imuni sistem, što daje telu sposobnost da se samo isceljuje. Obe ove mudre takođe aktiviraju korensku čakru što podstiče osećaj mira, stabilnosti i vere u sebe.
To što su i Prithvi mudra i Prana mudra izuzetno delotvorne u isceljivanju, pomaže nam da shvatimo zašto im je dat toliki značaj u pravoslavnoj umetnosti. Zapisi u jevanđelju nam govore o ogromnom broju bolesnih u Palestini u Isusovo vreme i kako su mu oni dovođeni da ih isceli. Zapravo, isceljivanje svih vrsta bolesti i oboljenja jeste bilo karakteristično za Isusa. Moguće je da Isus nije samo isceljivao bolesne, već je takođe podučavao joga mudre, kako bi ljudi ostali zdravi i puni energije i kada njega ne bude.
Ovo ukazuje na to da Crkva u svojim počecima nije povlačila liniju između istoka i zapada, već je umesto toga usvajala sve one religiozne prakse i običaje koji bi mogli da pomognu njenim sledbenicima da vode zdrav život i bliže se povežu sa Bogom. Ovo takođe objašnjava zašto se jedan broj hrišćanskih rituala i običaja preklapa sa običajima u budizmu i hinduizmu. Evo nekih primera:
- Brojanice koje se koriste u crkvi iste su kao Mala koju koriste hinduisti i budisti.
- Sveta vodica koju koristi sveštenik prilikom krštenja i blagosiljanja odgovara osveštanoj vodi koja se zove amrita i koristi se za čišćenje u hinduističko-budističkoj religiji.
- Asketizam, molitva, meditacija, post i monaški život pravoslavnih sveštenika na istoku liče na isto to kod budističkih monaha.
- Neki od pravoslavnih manastira posađenih na vrhovima brda podsećaju na budističke manastire u Himalajima.
- Upotreba religioznih ikona i njihovo obožavanje uz paljenje sveća i štapića tamjana, što je praksa kod pravoslavaca, veoma je nalik praksi bogosluženja u hinduističkoj tradiciji.
Pitanje je kada i kako su hinduistička i budistička verovanja i običaji inkorporisani u hrišćansku religioznu praksu?
Izgleda da su postojali kontakti između Indijaca i Grka još od doba Pitagore i Platona, a trgovinski i kulturološki kontakti na Putu Svile cvetali su u neviđenim razmerama nakon osvajanja Aleksandra Velikog. Rimljani su uveliko trgovali sa južnom Indijom i šri Lankom, a postoji izvestan broj istorijskih zapisa o prisustvu budističkih monaha i indijskih filozofa u Aleksandriji i zemljama oko Mediteranskog mora, pre i posle Hrista. Evo nekoliko primera:
U trećem veku pre nove ere, car Indije Ashoka slao je budističke misionare čak kod grčkih kraljeva Mediterana. Zanimljivo je da je jedan od budističkih misionara pod imenom Dharmaraksita, koga je Ashoka poslao da širi veru u severozapadnim delovima Indije, opisan u budističkim istorijskim tekstovima (Dipavamsa i Mahavamsa) kao Grk. To govori da su Grci čak učestvovali u širenju budizma kao vodeći misionari.
Budistički nadgrobni spomenici iz Ptolomejskog perioda (305 pr.n.e - 30 pr.n.e) pronađeni su u Aleksandriji u Egiptu. Na sebi imaju prikaze Dharma točka, a govore nam da su budisti živeli u helenističkom Egiptu na početku hrišćanstva. Upravo su u Aleksandriji, raskrsnici puteva trgovine i kulture, osnovani neki od najaktivnijih centara hrišćanstva. I istoričar Jerry H. Bentley pominje mogućnost da je budizam uticao na rani razvoj hrišćanstva.
Klement Aleksandrijski, hrišćanski teolog i crkveni otac iz drugog veka (oko 150 n.e.) bio je prvi Grk koji pominje Budu po imenu.
Osnivač Neoplatonske škole, Plotinus, toliko je bio ozbiljan u svojoj želji da uči indijsku filozofiju da je učestvovao u vojnom pohodu protiv Kralja Persije nadajući se da će tako dospeti u tu regiju. Jedna tradicija kaže da je 242. godine išao u Indiju sa izrazitom namerom da proučava njenu filozofiju. Postoji zapravo velika sličnost između neoplatonizma i sistema joge i vedante. Neoplatonizam je takođe imao mnogo zajedničkih tačaka sa budizmom, posebno uzdržavanje od žrtvovanja i konzumiranja mesa. Jedna doktrina slična neoplatonizmu kasnije je postala deo hrišćanske teologije što se između ostalog vidi u pisanju Egipćana Sv. Antonija, Sv. Jovana Krstitelja i Meistera Ekarta.
Postoji mnogo dokaza da su šramani, tj. budistički i džainistički lutajući monasi bili prisutni u Aleksandriji i zemljama Mediterana u vreme nastajanja hrišćanstva. Ovo bi objasnilo prisustvo tako velikog broja joga mudri u pravoslavnoj umetnosti, kao i preklapanja između hrišćanske teologije i religiozne prakse sa teologijom i praksom budizma, džainizma i hinduizma.
Nažalost, način na koji moderni sveštenici Crkve gledaju na jogu i uopštena istočnjačke duhovne prakse čini se dijametralno suprotnim od načina na koji su ih posmatrali osnivači njihove vere. Svako malo čujemo kako katolički sveštenici govore o jogi kao o „satanističkoj“, kao o „prevari“, „opasnoj za dušu“ , „delu đavola“ i još mnogo sličnih izjava. Zabrinjavajuće je da takav način razmišljanja i dalje postoji u 21. veku, posebno sada kada je naučno dokazano da joga donosi mnoge koristi za zdravlje i da prednjači među holističkim tehnikama isceljivanja.
Takvi strahovi čine se još apsurdnijim kada shvatimo da joga mudre sigurno čine suštinski deo religiozne prakse u okviru Crkve od početka hrišćanstva. Ako je suditi po ogromnom broju pravoslavnih ikona koje prikazuju Isusa i apostole kako izvode joga mudre, moglo bi se reći da je crkva u ranim fazama svog razvoja aktivno propisivala svojim sledbenicima da praktikuju joga mudre kako bi se iscelili. Nasleđe joge u hrišćanstvu treba istražiti i razumeti kako bismo raspršili mnoge iracionalne strahove i sumnje koje gaje lideri Crkve.
Nezavisni istraživač i autor tekstova o drevnim misterijama, vezama među kulturama, kosmičkoj mudrosti, religiji i nauci.
Diplomirao na IIT (Indian Institutes of Technology) i IIM (Indian Institutes of Management) univerzitetima i ima dve decenije radnog iskustva u različitim oblastima.
molestias non doloribus voluptates? Illo, animi facere dolorum labore perspiciatis corporis saepe dolor impedit iste modi assumenda tenetur.
