Osam udova joge

 

Reč Joga potiče od sanskritske reči Yuj ili Yuk što znači ujediniti odnosno sjediniti, a time i sam cilj joge je sjedinjenje tela, uma i duha, to jest joga bi predstavljala savršenu harmoniju misli, emocija i aktivnosti. Jogu je najbolje sistematizovao indijski mudrac i pisac Maharishi Patanđali u svojim Joga Sutrama. Smatra se da su Joga sutre nastale u periodu oko 200 godina pne. Sama reč „Sutra“, znači niska, jer su izreke nanizane u jednom toku, što čitaoca ne pogrešivo uvodi u sve dublja područja njegovog postojanja. Joga sutre se sastoje od 195 izreka, odnosno mudrosti, koje su pisane tako da budu kratke i koncizne, a podeljene su u 4 poglavlja:

  • Samadhi – pada: deo koji je posvećen samadhiju;
  • Sadhana – pada: deo posvećen praksi;
  • Vibhuti – pada: deo posvećen paranormalnim sposobnostima ili moćima;
  • Kaivalija – pada:deo posvećen konačnom oslobođenju.

Zbog svoje konciznosti i bogate prirode sanskritskog jezika, gde jedan termin ima više značenja, bez dobrog tumačenja i komentara izuzetno ga je teško razumeti, što je i mnogim mudracima i Jogijima bio razlog da daju njihova tumačenja. U joga Sutrama se navodi da se joga sastoji od osam “udova”:

  1. Jama – socijalni kodeks
  2. Nijama – lični kodeks
  3. Asana – joga položaji
  4. Pranajama – kontrola prane
  5. Pratjahara – povlačenje čula
  6. Dharana – koncentracija
  7. Dhjana – meditacija
  8. Samadhi – konačno oslobođenje

Jama – socijalni kodeks

Jama predstavlja moralnu uzdržanost koja kontroliše naše postupke, misli i govor. U Joga Sutri postoje pet Jama:

  1. Ahimsa – čiji je značenje „nenasilje“ ili „nepovređivanje“. Ovde spadaju saosećanje i briga prema svim živim bićima. U Ahimsu spada i naš odnos prema našem telu za vreme vežbanja joge.
  2. Satja – što u prevodu znači istinoljubivost. Ovaj princip obuhvata ideju o istinitom življenju i ponašanju kao i pravilnoj komunikaciji. Neki jogiji pod ovom Jamom sma-traju potpunu istinitost u smislu da nikada i ni u kakvoj situaciji ne izgovori, niti učini bilo šta što je neistinito.
  3. Asteja – koja se prevodi „ne-krađa“ odnosno „poštenje“. Odnosi se na svako izbegavanje zavisti kao i prihvatanje što manje materijalističkog pogleda na svet i obuzdavanje svojih želja što ne možemo imati ono što poželimo. Ona takođe podrazumeva neprimoravanje drugoga da nešto radi ili da nam nešto daje protiv svoje volje.
  4. Brahmačarja – znači kontrolu energije. Mnogi ovaj pojam tumače i kao celibat. Na dubljem nivou Brahmačarja podrazumeva potpunu posvećenost i spajanje sa božanskim.
  5. Aparigraha – znači „neposesivnost“ ili „nepohlepnost“. To nas u suštini podstiče da razdvojimo istinske potrebe od želja. Aparigraha nam govori da je za nas neuporedivo plodonosnije ako smo zadovoljni i cenimo ono što već imamo (prijatelje, svež vazduh, lep cvet, zdravo telo, itd.), umesto da stalno hranimo težnju za nečim drugim.

Nijama - lični kodeks

Nijama predstavlja pravilo ili zakon, unosi disciplinu u delovanje i ponašanje prema sebi samima. Patanđali navodi pet Nijama:

  1. Sauča – što znači čistoća ili očišćenost. Sauča pored čistoće tela, sredine u kojoj živimo, obuhvata i zdravu ishrani i što je najvažnije čistotu naših misli.
  2. Santoša – znači ispunjenost, samo-dovoljnost. Ovo pravilo uči da treba da budemo zadovoljni sa onim što imamo i da ne žalimo za onim što nemamo.
  3. Tapas – što znači trapljenje, goruća želja za duhovnim oslobađanjem. Tapas traži od nas disciplinu, samokontrolu i istrajnost.
  4. Svadjaja – znači proučavanje spisa koje nas vode ka poznavanju sebe. One nas vode ka samootkriću, to je pravilo samoučenja.
  5. Išvara pranidhana – znači predavanje višem principu, Bogu. Ovo pravilo kaže da treba prihvatiti da postoji sveznajuće načelo. Išvara pranidhana nas stalno podseća da je viša sila svuda oko nas i u nama i da daje posebno značenje našem životu.

Asana – joga položaji

U zemljama zapada ljudi najčešće te specifične vežbe smatraju jogom, međutim u Joga Sutri Patanđali samo tri puta spominje Asane. Asane ustvari postoje kako bi pročistile telo i pripremile ga za dostizanje Samadija. To su položaji koje telo vraćaju u stanju ravnoteže. Asane postoje kako bi jačale oslabljene zone tela, a opuštale zategnute tačke. One u stvari predstavljaju fizičku aktivnost koja sa sobom nosi rad, kako na telesnom tako na unutrašnjem biću, te se često kaže da ne daju samo širinu fizičkom biću, već nude i osećaj psihičke širine. Svaki joga položaji (asana) ima određeni učinak na tri doše (vata, pitta, kapha). Određeni joga položaji u odnosu na njihovu strukturu mogu da povećaju ili smanjuju doše. Kod terapijskog delovanja priprema se tačno određeni program vežbi kako bi se ostvario željeni efekat na uravnoteženje doša. Smatra se da je čovek zdrav kada su sve tri doše u ravnoteži.

Pranajama – kontrola prane

Ovde govorimo o kontrolisanju daha sa ciljem da se ovlada životnom silom (pranom). Terapijski Pranajama deluje na sve tri doše. Ispravne vežbe Pranajame normalizuju vatu koja predstvalja glavnu došu, koja je odraz prane. Pranajama je takođe jedna od najbitnijih vežbi za smanjenje kaphe koja ima tendenciju ka stagnaciji i stvaranje sluzi. Pranajame predstvaljaju izuzetno važan deo u lečenju Ayurvedom.

Pratjahara – povlačenje čula

Pod njom podrazumevamo utišavanje čula, što znači da spoljašni nadražaji treba sve manje da nas dotiču, a da sva čula budu uperena ka unutra, ka nama samima. Kada um ovlada čulima onda spoljašnji nadražaji jenjavaju i um može da se okrene ka unutrašnjem i usredsredi na ostale vidove joge.

Dharana – koncentracija

Dharana podrazumeva koncentraciju našeg uma odnosno sposobnost da usmeremo um na neku tačku odnosno predmet i da ga na njemu zadržimo. Dharana nam otvara put ka Dhjani i Samahadiju odnosno sedmom i osmom aspekt joge.

Dhjana – meditacija

Dhjana predstavlja pravu meditaciju, odnosno, stapanje sa objektom meditacije.

Samahadi – konačno oslobođenje

Samahadi predstavlja prosvetljeno stanje sjedinjenja sa apsolutnim, a Jogi je stekao kontrolu nad umom i misli su se umirile. Stanje Samahadija je stanje Joge.

Osam udova joge