Termin visoko osetljiva osoba odnosi se na oko petnaest do dvadeset procenata ukupne ljudske populacije i ukazuje na to da osoba poseduje jedinstveno svojstvo senzorne obrade stimulansa, odnosno informacija iz okruženja, što rezultira dubljom obradom i često previše pobuđenim nervnim sistemom.
Visoko osetljive osobe naučile su tokom života da se prilagođavaju društvu koje ih svojim nerazumevanjem tera na ponašanje sasvim drugačije od onog koje je njima svojstveno. Tako su one često u stalnoj napetosti, pokušavajući sa mukom da postignu rezultate koje drugi postižu sa lakoćom. Prekomerna stimulacija i izlaganje stresu visoko osetljivu osobu može značajno onemogućiti u nomalnom, svakodnevnom funkcionisanju. Zbog toga je važno osloboditi se efekata svakodnevnog stresa izazvanog neprestanom stimulacijom iz okruženja.
Jedna od metoda vežbanja duha, uma i tela, kojom se između ostalog postiže smanjenje nervne i fizičke napetosti je hata joga, koja potiče iz Indije, ali je poslednjih decenija postala veoma popularna na Zapadu. Joga položaji, a zatim i vežbe disanja i usmeravanja životne energije, mišiće dovode u stanje optimalnog tonusa čime se telo oslobađa stresa. Pomoću joge osoba može da nauči kako da bude u harmoniji ne samo sa svojim okruženjem, nego što je i važnije, kako da bude u harmoniji sa svojim visoko osetljivim telom.
Prema istraživanjima Teda Zefa navedenim u njegovoj knjizi The Higly sensitive person’s survival guide, više od devedeset procenata visoko osetljivih osoba koje je ispitivao, navelo je da više voli da učestvuje u individualnim fizičkim aktivnostima nego u timskim sportovima. Iako bi neke visoko osetljive osobe mogle podneti pritisak timskih sportova, pojedinačna i nekonkurentska vežba je uglavnom više u skladu sa njihovim temperamentom.
Hata joga sastoji se u povezivanju raznih praksi koje su namenjene razvoju fizičkog zdravlja, blagostanja, jedinstva uma i tela, unutrašnje smirenosti i samospoznaje. Joga je veoma efikasna za umirenje i regeneraciju uma i tela, a posebno je namenjena smanjenju sklonosti da se postane uznemiren. Pored toga, joga se može vežbati na način koji povećava duhovnu svest, što je veoma bitan aspekt života mnogih visoko osetljivih osoba.
Tradicionalna joga ima nekoliko aspekata, primenljivih na način života, u rasponu od monaškog traženja duhovnih uvida, do užurbanog poslovnog i porodičnog života. Mnoge visoko osetljive osobe se nalaze negde u sredini ovog raspona, radeći "u svetu", ali istovremeno tragajući za duhovnošću i svojim istinskim bićem. Stoga je važno je uskladiti praksu joge kako sa svojim unutrašnjim potrebama tako i sa životnim stilom.
Najverovatnije je da će većini visoko osetljivih osoba najviše prijati neki od mekših i tradicionalnijih stilova joge koji naglašavaju oslobađanje od napetosti, samosvest i mirna osećanja. Međutim, budući da visoko osetljive osobe mogu imati veće fluktuacije u stanju pobuđenosti nervnog sistema nego prosečne, poznavanje i praktikovanje šireg spektara joga praksi može biti od veće koristi.
Za visoko osetljivu osobu je izuzetno značajno da se okrene sebi i da neko vreme u toku dana provede bez, ili sa što je manje moguće spoljašnjih nadražaja. Da bi se praksom joge postigao puni efekat, važno je obratiti pažnju na sledeće.
Kako su visoko osetljive osobe pod svakodnevnom povišenom nervnom stimulacijom, kontinuiranim, svakodnevnim praktikovanjem joge, postiže se relaksacija i olakšano mentalno i fizičko funkcionisanje.
Da prilikom vežbanja ne bi došlo do povređivanja, dodatne nervne i telesne stimulacije i da bi se postigao maksimalan efekat vežbanja joga položaja, a zatim i pranajame i meditacije, potrebno je um i telo prethodno pripremiti kroz tri faze: pripremu duha, pripremu daha i pripremu tela.
Priprema duha – sankalpa. Odluka, odnosno namera sa kojom pristupamo vežbanju naziva se sankalpa. Ona predstavlja pripremu duha i u raznim periodima prakse može biti različita a zavisiće od trenutnih potreba i stanja. Načelno, za visoko osetljvu osobu, sankalpa bi mogla biti opuštanje napetosti i previsoke stimulacije nervnog sistema a kao posledica toga i telesne napetosti.
Priprema daha. Pre početka vežbanja asana potrebno je pluća osloboditi od ustajalog vazduha. Vežbe disanja koje se izvode sa ovom namenom, predstavljaju pripremu daha a jedna od pogodnih za to je kapalabhati.
Priprema tela – zagrevanje. Laganim vežbama kojima se razgibavaju zglobovi, isteže kičma i zagrevaju mišići, fokus vežbanja se prebacuje na telo. Time se ono priprema za joga položaje koji su nešto zahtevniji u odnosu na prirodne pokrete koje inače izvodimo tokom dana. Radi postizanja optimalnog efekta, potrebno je da se vežbe zagrevanja u kontinuitetu izvode petnaest do dvadeset minuta, a da se tek nakon toga počne sa vežbanjem asana.
Pravilan odabir asana. Ovo može varirati od dana do dana, a sve u zavisnosti od toga da li je osoba u tom trenutku u stanju visoke pobuđenosti i preaktivna ili je naprotiv, iscrpljena i bez energije, pa je treba pokrenuti. U svakom slučaju sled joga položaja treba da bude takav da vežbanje ne bude ni previše stimulativno ali ni dosadno, jer se mnoge visoko osetljive osobe brzo zasite i traže dodatnu stimulaciju. Ovo bi moglo značiti da se u asanama ne ostaje predugo već da postoji donekle brži ritam i tok, dok se niz asana može ćešće prekidati npr. položajima samasthiti ili šavasana (anandasana) u kojima dolazi do opuštanja i procesuiranja informacija, odnosno konsolidacije i balansiranja energije koja se javila tokom prethodnog niza asana.
Vežbanje asana. Asane je najbolje vežbati zatvorenih očiju, jer oko osamdeset procenata senzorne stimulacije dolazi baš preko njih. Svaki pokret se izvodi nežno sa svesnošću da pokret dolazi iznutra, kao rezultat naše namere da izvedemo pokret i svesnog disanja koje pomaže pravilno pokretanje, usmeravanje i raspoređivanje životne energije potrebne za kretanje. Dakle, najcelishodnije je prvo vizuelizovati pokret a zatim dopustiti da životna sila pokrene telo.
Istezanje ili savijanje u određenom položaju treba da bude postupno. Na prvi znak otpora ili napetosti, treba se zaustaviti u položaju a zatim disanjem opustiti. Ako napetost ne popusti, treba se vratiti u položaju u onu sekvencu koja je prethodila stanju napetosti, odmoriti se malo i eventualno popraviti ili modifikovati položaj. Nakon što se napetost oslobodi, polako nastaviti istezanje do sledeće tačke lagane napetosti i ponoviti ovaj postupak. Moguće je da će proći nedelje ili meseci u oslobađanju napetosti i energije u jednom delu tela. Nakon opuštanja, može se osetiti da se energija koja je bila blokirana zbog napetosti oslobodila i postala dostupna za druge funkcije tela. Visoko osetljive osobe mogu uočiti kako protok energije postaje ono na šta se fokusiramo u položaju, a da se razvijanje fleksibilnosti i mišićnog tonusa dešava kao propratna nuspojava. Takođe, može se otkriti da se jednostavno, lagano kretanje, ukoliko se obrati pažnja na unutrašnji osećaj protoka energije, prirodno razvija i prelazi u klasične asane.
Pranajama. Gotovo da ne postoji disciplina uma i tela koja je, kao što je to joga, do savršenstva dovela praksu disanja, odnosno upravljanje životnom energijom različitim vežbama disanja. Takođe, disanje je najprirodniji način opuštanja nervnog sistema koji je pobuđen raznim stimulansima. Kako se kod visoko osetljivih osoba javlja tendencija nagomilavanja prane u pojedinim regionima tela a pogotovo u glavi, svakodneva je poteba da se tehnikama pranajame protok životne energije dovede u balans. Za svakodnevnu praksu pogodna je vežba disanja pod nazivom nadi šodana kojom se u kratkom roku postiže usklađivanje rada moždanih hemisfera odnosno harmonizacija simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema.
Povlačenje čula. Svaka visoko osetljiva osoba oseća potrebu da se tokom dana u nekom periodu povuče u sebe kako bi se oslobodila prekomerne nervne stimulacije. Praksa joge kojom se ovo postiže naziva se pratjhara. Njome um i čula odvojimo od spoljašnjih sadržaja odnosno izvora nadražaja. Postoje ratličite metode za upražnjavanje pratjahare a jedna od svakako najpoznatijih u moderno vreme je Joga nidra. Takođe kao korisna i efikasna vežba za svakodnevnu primenu je šanmuki mudra.
Meditacija. Suština meditacije je postići stanje pasivnog posmatrača kroz oslobađanje uma od neželjenih sadržaja. Treba imati u vidu da se pravo meditativno stanje koje se postiže praksom joge, razlikuje od različitih meditativnh tehnika koje se u savremeno doba promovišu. Visoko osetljive osobe bi trebale da budu opezne pri izboru tehnika meditacije, fokusiranja na određene zvuke, slike ili senzacije kao i njihovog trajanja, jer pojedine mogu dovesti do preterane pobude nervnog sistema i time izazvati efekat suprotan od očekivanog.
Uključivanje i isključivanje iz sveta. Visoko osetljive osobe se nalaze u velikom rascepu, nastalom zbog potrebe da se živi u svetu, ali i da se istovremeno od njega pobegne. Visoko osetljive osobe mogu i trebaju biti uključene u svet ali takođe, trebaju biti vešte u izbegavanju prevelike stimulacije svesno i namerno se povlačeći u sebe. Iskustvo stečeno praktikovanjem joge pomaže visoko osetljivoj osobi kako da funkcioniše u svakodnevnom životu, svesno balansirajući između ove dve oprečne potrebe.
Iako se često može čuti da je mana za neku osobu ako je previše osetljiva, istina je ta, da je širenje bezosećajnih vrednosti dovelo svet do ivice katastrofe. Visoko osetljive osobe imaju važnu ulogu u savremenom svetu a to je stvaranje ravnoteže agresivnom i destruktivnom ponašanju većine populacije. Međutim, da bi one same mogle opstati u svetu potrebno je da se okrenu svakodnevnim praksama koje će ih uravnotežiti, osloboditi stresa i napetosti. Joga je svakako jedna od njih.
Denis Tomović
Instruktor joge
Škola Yoge Maya
