Joga i anksioznost

 

Autor teksta: Dunja Milovanov , Instruktor joge, Škola Yoge Maya


Izbor ove teme podstaknut je željom za prevazilaženjem ličnih iskušenja izazvanih veoma jakim anksioznim stanjem. Početak bavljenja yogom predstavljao je veliku prekretnicu u mom životu i omogućio mi duboko i ispravno sagledavanje svog stanja i pomogao da prvi put doživim osećaj mira, fizičkog i energetskog poboljšanja i napretka. Anksioznost je stanje koje se ispoljava na više nivoa:

  • psihološkom (subjektivno stanje strepnje i napetosti, otuđenosti od samog sebe, strah od nervnog sloma ili smrti) ;
  • fiziološkom (telesne reakcije – lupanje srca, gušenje, mučnina, mišićna napetost, pojačano znojenje);
  • bihejvioralnom (umanjenje ili gubitak sposobnosti izražavanja i delovanja u svakodnevnim situacijama).

Anksiozni poremećaj spada u najčešće psihičke probleme današnjice. Od 90-ih godina prošlog veka poprima obeležje pandemije, a takav trend se nastavlja i u današnje vreme, prvenstveno zbog sve bržeg tempa života i opšte nesigurnosti i neizvesnosti na svim poljima ljudske egzistencije. Procentualno, češće pogađa ženski deo populacije. Dodatni problem predstavlja lična osvešćenost ovog stanja, koja je često propraćena i otežana izraženim nerazumevanjem pojedinca od strane najbližeg okruženja. Relativno nizak procenat ljudi se podvrgava terapiji, koja najčešće samo ublažava posledice i ne suočava osobu sa uzrokom nastalog stanja. Ovo stanje se ispoljava u različitim oblicima, različitog inteziteta i to :

  • psihološke manifestacije (blaga anksioznost, napad panike, agorafobija, situaciona ili socijalna anksioznost, opsesivno-kompulzivni poremećaji, posttraumatski stresni poremećaj) ;
  • fizičke manifestacije (osećaj gušenja i nedostatka vazduha, ubrzan rad srca, vrtoglavica, nesvestica, premor, drhtavica, prekomerno znojenje, osećaj mučnine i treperenje u stomaku, utrnulost ili peckanje u rukama i nogama, topli i hladni talasi po telu, strah od ludila i gubljenje kontrole i strah od smrti).

Uzroci ovakvom stanju mogu biti različiti:

  • nasleđe;
  • okolnosti u detinjstvu (uticaj roditelja – preobazriv pogled na svet, prevelika očekivanja, sputavanje samopotvrđivanja, emocionalna uskraćenost);
  • nagomilan stres (veliki lični gubitak, značajna životna promena, stimulansi i opojne droge);
  • trauma i posttraumatski stresni poremećaj.

Prevazilaženje anksioznog stanja

Dug period vremena, anksioznom stanju se pristupalo nesveobuhvatno, tj. kao psihijatriskom stanju koje se može lečiti lekovima-antidepresivima. Međutim, praksa je sve više ukazivala na činjenicu da takav pristup samo ublažava, prikriva suštinu problema i ne deluje na sve činioce nastanka ovog stanja. Trajan oporavak postiže se tek sa spremnošću osobe da napravi temeljne i sveobuhvatne promene u stavovima, navikama i načinu života. Sveobuhvatan pristup podrazumeva promene na sedam različitih nivoa:

  • Fizičkom – suočavanje sa posledicama anksioznosti na fizičkom planu, prvenstveno sa plitkim disanjem, mišićnim spazmima po celom telu, naročito duž kičmenog stuba i u ramenom pojasu, kao i promene u načinu ishrane, tj. izbegavanje konzumiranja obilnih visokokaloričnih obroka i stimulansa u vidu kofeina i šećera.
  • Emocionalnom – potisnuta osećanja, naročito bes, frustracija, tuga i očaj, često se nalaze u pozadini paničnih strahova. Mnoge anksiozne osobe odrastale su u porodicama koje nisu podsticale i ohrabrivale izražavanje emocija. Takve osobe imaju ozbiljne teškoće da identifikuju svoja osećanja, a naročito da ih izraze.
  • Bihejvioralnom – Anksiozna stanja traju zbog izbegavanja. Suočavanje sa sopstvenom fobijom, uz pomoć osobe koja pruža podršku i učenje kako posmatrati i tolerisati, umesto reagovanja na telesne simptome, verovatno je najvažnija promena koju je potrebno ostvariti.
  • Mentalnom – Za sve anksiozne poremećaje karakteristična su pitanja i izjave tipa: „šta ako...“ , „trebalo bi...“ , „moram...“ Zamenom negativnog unutrašnjeg govora samopodržavajućim izjavama koje podstiču samopouzdanje, bitno se doprinosi oslobađanju navika brige, samokritičnosti i omalovažavanja.
  • Međuljudskom – Kada postoji poteškoća da se saopšte prava osećanja i potrebe drugim osobama, da se postave granice nerazumnim zahtevima drugih ljudi, javlja se osećaj gutanja frustracije do pojave prvih anksioznih stanja. Neophodna promena je izražavanje vlastitih misli i osećanja, bez težnje da se povrede ili ponize druge osobe.
  • Samopoštovanje – Nizak nivo samopoštovanja, osećaj nesigurnosti, stida, neadekvatnosti, strah od poniženja i suočavanja sa spoljnim svetom, najveći su izazivači anksioznosti. Potrebno je jačati pozitivne slike i predstave o svom telu, talentima, sposobnostima i raditi na ostvarenju konkretnih ciljeva.
  • Egzistencijalnom i duhovnom – Ponekad kod ljudi može doći do napretka na svim prethodno navedenim nivoima, ali da oni i dalje ostanu anksiozni. I dalje osećaju nezadovoljstvo, prazninu i dosadu. Rešenje je pronalaženje svrhe ili cilja koji njihovom životu daje smisao, bavljenje zanimanjem kroz koje ispoljavaju svoje talente i interese, intelektualni, emocionalni razvoj i unapređenje svesti i odnosa prema sopstvenom telu. Za mnoge pojedince, duboka duhovna posvećenost predstavlja presudan put ka oporavku od anksioznosti. Usmerenost ka služenju Bogu, Univerzalnom duhu i sl. veoma snažno deluje na razvijanje osećaja sigurnosti, snage, duševnog mira i samopouzdanja i formiranja stava da spoljni svet predstavlja bezbedno i sigurno okruženje.

Razlozi pozitivnog delovanja yoge na prevazilaženje anksioznog stanja

Imajući u vidu i fizičko i psihološko ispoljavanje i delovanje anksioznih stanja na telo, lekovitost yoge u prevazilaženju ovakvih stanja počiva upravo na sveukupnom razumevanju čovekovog bića. To znači da je potrebno razvijati svest o uzajamnoj i neraskidivoj povezanosti svih aspekata čovekovog bića – fizičkog, mentalnog, energetskog i duhovnog, kao i o ravnoteži i skladu koji moraju postojati između svih tih aspekata.

Redovna praksa yoge, kroz vežbanje disanja i asana, značajno olakšava suočavanje sa anksioznim stanjem, a vremenom može dovesti i do potpunog prevazilaženja takvog problema. Navešćemo neke načine i razloge kako yoga pozitivno deluje na anksiozna stanja:

  • Yoga zahteva fokus na disanje - Osoba koja doživljava panični napad diše kratko i plitko. To može još više pogoršati situaciju, jer izaziva dodatne simptome panike (vrtoglavicu i nesvesticu). Najvažniji aspekt yoge je fokusiranje na dah. U slučaju umora, stresa ili ako je neka asana fizički zahtevnija, osvešćeno duboko i sporo disanje može mnogo pomoći. Sposobnost praćenja i ovladavanja sopstvenim dahom je dragocena veština koja se može primeniti i u drugim oblastima života. Duboko i sporo disanje dovodi do stanja opuštenosti i ublažavanja anksioznog stanja.
  • Vežbanje podstiče lučenje endorfina – Endorfin je moždani transmiter koji ima ulogu prirodnog antidepresiva, jer umanjuje simptome stresa, amksioznosti i depresije. Fleksibilnost i snaga koji se stiču vežbanjem yoge pomažu u prevenciji povreda i smanjenju hroničnih bolova izazvanih stresom.
  • Yoga smanjuje mišićnu napetost – Kada je osoba pod stresom, često dolazi do mišićnih kontrakcija u određenim delovima tela kojih ta osoba nije ni svesna. Produženo stanje stresa ili anksioznosti može dovesti do bola i napetosti mišića leđa, glave, vrata, ramena i drugih regija. Yoga pomaže u otklanjanju mišićne napetosti tako što jača, izdužuje i opušta bolne mišiće. Vremenom se može popraviti i držanje što pomaže u smanjenu mišićne napetosti.
  • Yoga je fizički izazov – Čak i za iskusne vežbače, uvek postoje položaji koji su teški za izvođenje. Bavljenje nečim tako izazovnim i istrajavanje u tome uprkos težini, dovodi do jačanja samopouzdanja i vere u sebe. Ovo je izuzetno važno u suočavanju sa anksioznošću – kada se osećate nelagodno, prihvatite nelagodnost!
  • Časovi yoge podstiču osećanje zajedništva i vere – Osobe koje pate od anksioznosti često imaju osećaj da ih niko ne razume. To može dovesti do osećaja izopštenosti i usamljenosti. Časovi mogu biti dobar način da se, uz fizičku angažovanost, upoznaju novi ljudi i obnovi osećaj pripadnosti. U položajima za odmaranje i opuštanje vežba se postizanje veće prisutnosti i pronalaženje mira i snage u samom sebi ili višoj sili.
  • Tolerancija prema bolu – fizičkom i emotivnom koju polako razvijamo vežbajući određene položaje u yogi, prenosi se na našu sposobnost da lakše podnosimo bolne situacije koje nam život donosi. Tolerancija na bol nam služi kao antistres vakcina protiv neprijatnih situacija u životu. Pri tome, navažnije je tu toleranciju vežbati postepeno do osećaja prijatnosti, poštujući trenutne granice tela i uma.
  • Izdržljivost – je nešto što je potrebno da bi se savladao određeni položaj, ali isto tako treba naučiti biti opušten i izdržljiv u situacijama kada je sve pod tenzijom.
  • Prijatnost i svesnost – su takođe posledice postepenog produžavanja vremena boravka u određenom položaju. Kada se dostigne određena svesnost, javlja se saznanje da su zadovoljstvo i bol dve strane jedne medalje. Tamo gde se oseća bol dok izvodimo asanu, usmeravamo svest i taj deo tela opuštamo sve više, sve dok ne osetimo kako napetost popušta i javlja se osećaj lakoće i rasterećenja. Na isti način, ostajanjem dugo u simptomima panike, sa osećajem posmatrača, osoba shvata da su to simptomi koji mogu da se podnesu, koji nikad ne dovedu do fatalnog ishoda i postepeno vraćaju osobu u stanje opuštenosti i olakšanja.

Relaksacija - U osnovi svakog programa prevazilaženja anksioznosti, panike, strahova ili fobija, nalazi se rad na sposobnosti da se osoba opusti. Pri tome, ne govorimo o svakodnevnim postupcima opuštanja koji trenutno umiruju um. Duboka relaksacija odnosi se na specifično fiziološko stanje koje je u potpunosti suprotno načinu na koje telo reaguje kada je pod stresom ili u slučaju hroničnog anksioznog stanja. Jedinstvenost yoge ogleda se u tome što objedinjuje čitav niz tehnika koje pomažu dostizanju ovakvog stanja među kojima su vežbanje punog disanja (abdomenalnog, grudnog i klavikularnog), meditacija, progresivna mišićna relaksacija, voljni pristup vežbanju koji ima uticaj autogenog treninga i sl. Ovakvo stanje organizma ispoljava se kroz niz fizioloških promena: Usporavanje disanja, usporavanje srčanog ritma, sniženje krvnog pritiska, smanjenje mišićne napetosti, smanjena potrošnja kiseonika i usporavanje metabolizma, smanjenje analitičkog mišljenja, povećanje fiziološkog otpora kože, povećanje bioelektrične moždane aktivnosti (alfa talasi).

Redovna praksa yoge i meditacije ispoljava svoje lekovito delovanje na sledeće načine: Povećava energiju i produktivnost, sprečava akumulaciju stresa, ublažava/otklanja anksiozna i panična stanja, poboljšava koncentraciju i pamćenje, redukuje nesanicu i umor, sprečava/ublažava psihosomatske poremećaje (migrena, visok krvni pritisak, astma...), jača samopouzdanje i pomaže prevazilaženju osećaja samokrivice, omogućuje lakše ispoljavanje osećanja.

Zaključak

Na osnovu mnogobrojnih iskustava, kao i svog ličnog, mogu zaključiti da yoga može značajno pomoći u ublažavanju i otklanjanju anksioznog stanja, kao i u sprečavanju njegovog nastanka. Krajnji pozitivan ishod u mnogome zavisi od same osobe i njene spremnosti da pravilno sagleda i osvesti svoju situaciju, da se sa njom suoči, kao i od istrajnosti u velikom radu na sebi. Moje lično iskustvo je potvrdilo, do sada mnogo puta zabeležene slučajeve, da yoga, pored blagotvornog dejstva na fizičko stanje organizma, izuzetno pozitivno deluje i na psihički, mentalni i emotivni aspekt ljudskog bića.

 


Joga i anksioznost