Hrana donosi energiju. Vitalna energija u jogi i Ayurvedi naziva se “prana”. Reč “prana” na Sanskritu znači životnu snagu (elan vital, force vital, ki, či) ali znači i život, vitalnost, energija, snaga. Ona je skup svih energija u prirodi kao što su toplota, svetlo, elektricitet ili magnet i sve energije (fizička, mentalna, intelektualna, duhovna, seksualna) su manifestacija prane. Ona prožima ceo Kosmos, nešto je nevidljivo što prožima sve vidljivo i predstavlja sam život!
Najmoćniji i nama najbliži izvor vitalne energije je Sunce. Pošto čovek, uglavnom, ne može da direktno koristi sunčevu energiju, on pranu dobija iz “druge ruke” hraneći se svežim biljem. Najsnažniji izvor prane, prva sunčeva reprodukcija su sveže klice, jedina živa hrana. Korak dalje od Izvora je termički obrađeno bilje. Još više se udaljavamo kada jedemo životinju koja se hrani biljem, pa još dalje ako jedemo životinju koja se hrani životinjom koja je jela biljku. Ako je ta hrana još i industrijski procesuirana, tada od prane nije ostalo ništa. Istina je da i ta hrana ima kalorija, ima belančevine, masti, itd., ali u njoj više nema élan vital, u njoj više nema prane. Ta hrana je – mrtva.
Duhovni rast i zdrav život su isprepletani i nerazdvojni. Dok se čovek ne počne duhovno buditi “zdrav život” ima više pomodni, narcisoidni i razumski karakter. Međutim, kada dobije “pozitivni virus” duhovnog rasta, zdrav život postaje prirodan, spontan, intuitivan i postaje uslov bez koga se ne može. Sa druge strane, zdrava ishrana i aktivni život su pogonsko gorivo duhovnog rasta. Jedno bez drugog ne ide jer tek zdravo telo ima snage da vas povuče ka gore.
Koliko ima ljudi, toliko ima mišljenja o tome šta je to zdrava ishrana. Čovek se zapita kako to da ne postoji jedan jedinstven način ishrane koji bi bio savršen za sve ljude na svetu? Kako je moguće da u ovo moderno doba čovek ne zna pouzdano kako da se pravilno hrani? Neki ljudi misle da treba jesti samo presnu hranu, te jedu samo presno povrće pa čak i presne žitarice. Neki ljudi opet tvrde da treba jesti isključivo kuvanu hranu jer se sistem za varenje muči vareći presnu hranu. Neki veruju da treba što više jesti meso jer ono daje životnu snagu, a drugi opet jedu samo biljke i veruju da je meso otrov. Postoji verovanje da ne treba mešati proteine i ugljene hidrate u jednom obroku, dok opet neki tvrde da je samo japanski način ishrane pravilan i izbalansiran. Ima teorija da svaka krvna grupa traži drugačiji tip ishrane i da je naš osnovni problem što to ne činimo. Neki veruju da treba jesti samo onu hranu koja raste na našem području, a da “tuđa” hrana nije dobra.
Teorije se menjaju i množe i uvek postoji neka nova teorija koja je trenutno u modi.
Svi mi mislimo da znamo šta je zdravo jesti i da je upravo naš način ishrane ispravan. Lekari međutim, često tvrde da se loše hranimo, da smo gojazni, da nam je imunitet slab, da smo podložni bolestima. Sve je više obolelih od bolesti srca i krvnih sudova, malokrvnosti, dijabetesa, kamenja u bubrezima i žuči i drugih bolesti na čiji nastanak, bar delimično, utiču vrsta i kvalitet naše hrane. Zapadni svet, čini se, najviše luta u tom području. Iako ima privilegiju da na raspolaganju ima izobilje hrane, najčešće je slučaj da se zapadni čovek hrani loše i neadekvatno. I ono malo zdrave tradicije u ovoj oblasti čovekovog života srušio je moderni način ishrane: brza hrana, poluprerađene, zamrznute namirnice iz supermarketa. Nedostaci takve ishrane pokrivaju se konzumiranjem vitamina u tabletama i ostalim sličnim „zdravim“ dodacima ishrani. Savremeni život krši principe prirodnog življenja. Radimo predugo sa umerenim osvetljenjem i klima uredjajima. Jurimo sa jednog svetovnog zadatka na drugi dok nas bombarduju reklame, neprekidna buka i zagadjenje. Čista voda, vazduh i hrana postaju oskudni resursi u okolini koja postaje sve toksičnija. Način života i okolina nam često narušavaju zdravlje. Nemamo vremena da spremimo doručak, jedemo brzu hranu za ručak i gotova jela za večeru pred televizijom. Kafa nas drži budnima, alkohol “opušta”, a lekovi nam ublažavaju bolove. No, zašto ljudi u današnje vreme, sa svim tehnološkim mogućnostima koje olakšavaju život, otkrivaju da je život izgubio svaku radost? Zato što smo izgubili dodir sa prirodom. Ljudi su zaboravili nekad instiktivno, prastaro znanje o ciklusima i ritmovima prirodnog života. Kao posledica toga, često se osećamo prazni i nezadovoljni, kao i fizički bolesni iz razloga koje ne možemo prepoznati. Umesto da budemo u skladu sa Zemljom, prihvatili smo prakse koje narušavaju ravnotežu uma i tela. Neravnoteža u našim životima ispoljava se u bolestima zavisnosti i prerane smrti.
Odgovore na neka od pitanja može dati Ayurveda. Razumevanje ayurvedske životne filozofije omogućuje nam da postanemo vlastiti „isceljitelj“. Treba da učimo o svom telu, kako ono funkcioniše i kako ga lečiti kroz ishranu i pomoćne biljne lekove. Ustvari, postajemo isto tako svoj dijatetičar, lični trener, psiholog, kozmetičar. Ayurveda je jedinstveni sistem koji objedinjuje sve ove aspekte. Ovaj sistemski pristup uključuje fizičke vežbe i dnevnu praksu. Svrha ovih rituala je da podstaknu dugovečnost, vitalnost, fizičku i mentalnu snagu, a ostvaruje se miran um i uravnotežene emocije. Sa takvim savršenim zdravljem sposobni smo raditi delotvornije nego i potpuno se opustiti kad to želimo. Postajemo gospodar svog tela i uma a ne rob. Ayurveda uključuje koncepte duhovnog rasta kroz meditaciju, jogu i lične etičke vrednosti. Ne pokušava nikome nametnuti odredjenu religiju i podržava vrednosti zajedničke svim religijama. Ayurveda se trudi da nas uputi da smo deo jednog većeg, božanskog sistema. Naše pravo jastvo je neograničeni i večni unutrašnji izvor energije. Kada izgubimo vezu sa njim orijentišemo se na spoljašnji izvor energije koji je uvek ograničen i teži opadanju. Način za uspostavljanje ove veze su yoga vežbe, pranajama, meditacija i mantre.
Ayurveda je istovremeno i najstarije i najmodernije znanje o zdravom načinu življenja u svakoj epohi. Ayurveda nepogrešivo prepoznaje obrasce delovanja prirode na najsuptilnijem – kvantnom nivou i pruža svakome mogućnost da se prilagodi promenama u funkcionisanju prirode. Te promene ne obuhvataju samo doba dana, sezone ili godine, već i mnogo veća vremenska razdoblja koja se mere stotinama hiljada godina (u vedi – juge). Zahvaljujući tome, ayurvedsko znanje je uvek savremeno i uvek drži korak sa vremenom. Jedan od osnovnih postulata koje zastupa Ayurveda jeste učenje o jedinstvu pet elemenata od kojih se sve sastoji: zemlja, voda, vatra, vazduh i etar. Ovih pet elemenata čine osnovu univerzuma i to je makrokosmos. Kao što su u makrokosmosu ovi elementi prisutni u različitim kombinacijama, tako su oni osnova i mikrokosmosa – čoveka. Pet osnovnih elemenata u telu čoveka čini strukturu - organe i odgovorni su za delovanje i funkciju tih organa. Hrana koju čovek uzima sastoji se takođe od tih pet elemenata. Čovek je tako mikrokosmos, usađen u univerzum i svi delovi univerzuma su zastupljeni u čoveku. Praktikovanjem ishrane po Ayurvedi čovek može ponovo da uspostavi balans i uskladi svoj život sa prirodnim ciklusima.
